The curious case of Benjmain Button

SINOPSIS

"Rođen sam pod neobičnim okolnostima". Tako počinje "Bendžamin Baton", adaptacija klasične priče F. Skota Ficdžeralda iz dvadesetih godina prošlog veka, o čoveku koji se rodio s osamdesetak godina i stari unazad. Čovek kao i svi mi, nesposoban da zaustavi vreme. Pratimo njegovu priču smeštenu u Nju Orleans od kraja Prvog svetskog rata 1918, kroz dvadeseti vek, prateći njegov neobičan život. U režiji Dejvida Finčera, s Bredom Pitom, Kejt Blanšet, Tildom Svinton, Džejsonom Flemingom, Elijasom Koteasom i Džulijom Ormond, "Bendžamin Baton" je priča o putniku kroz vreme, o ljudima i mestima na koje nailazi usput, o ljubavima koje gubi i pronalazi, o radosti života i žalosti smrti, i o tome šta je trajnije od vremena.

O FILMU

"Neobični slučaj Bendžamina Batona" započeo je svoj život kao kratka priča koju je dvadesetih godina prošlog veka napisao F. Skot Ficdžerald, inspirisan izjavom Marka Tvena: "Život bi bio beskrajno srećniji da možemo da se rodimo sa 80 godina i postepeno dođemo do 18."

Ekranizacija ove priče dugo se smatrala preambicioznim poduhvatom, preterano fantastičnim da bi se realizovao. Projekat je tavorio preko 40 godina dok ga se nisu dohvatili producenti Ketlin Kenedi i Frenk Maršal. Zainteresovali su se i scenarista Erik Rot, Dejvid Finčer i Bred Pit. Prilika da se život živi unatraške izgleda kao nešto idealno. "Ali nije tako jednostavno", kaže Rot. "Na prvi pogled, mislite da bi sve bilo divno, ali je to drugačija vrsta života, i to je ono što je toliko zanimljivo kod ove priče. Iako Bendžamin ide unazad, prvi poljubac i prva ljubav jednako su mu značajni i važni. Nije važno da li živite svoj život unatrag ili unapred – vi ga živite."

Film istražuje ljudska stanja koja postoje izvan vremena i doba – radosti života i ljubavi i tugu gubitka. Iako je Bendžaminova situacija sasvim jedinstvena, ona dotiče složene emocije koje su u srži svačijeg života. Frenk Maršal kaže: "Retko se dešava da film pobuđuje toliko različitih ličnih viđenja. Neko sa 60 ili 70 godina videće film na jedan način, dok će neko sa 20 gledati to iz nekog sasvim drugog ugla." Finčerovo sopstveno iskustvo gubitka pojačalo je njegovu fasciniranost pričom. "Moj otac je umro pre pet godina i sećam se da sam bio tamo dok je ispuštao poslednji dah", kaže on. "Bilo je to neverovatno iskustvo. Kada izgubite nekoga ko je na više načina pomogao da se oformite, izgubite barometar svog života. Više ne pokušavate nekome da udovoljite, niti reagujete protiv nečega. Na više načina ostajete zaista sami."

Snimanje filma predstavljalo je ambiciozan poduhvat, s dramskim i tehničkim izazovima. Za Pita, jedini način da tumači ovaj lik bio je da to bude tokom celog filma, u svakom dobu, što je predstavljalo jedan od najvećih izazova. Za glavnu žensku ulogu Finčer je odabrao Kejt Blanšet. Imao ju je u vidu otkako je gledao njenu glumu u filmu "Elizabeta". Odnos između njenog lika, Dejzi, i Bendžamina razvija se kako ona počne da razumeva i saživljava se s njegovom situacijom. Erik Rot kaže: "Kejt otelovljuje ovu ženu, koja mora da se pomiri s idejom starenja, dok osoba koju voli ide u suprotnom smeru. Šta za nju postaje život? Ona od neobuzdane strastvene plesačice postaje žena s ogromnim rezervama snage."

Dejzi je jedna od mnogih osoba koje dolaze u dodir s Bendžaminom. "Bendžamin je poput bilijarske kugle i ljudi s kojima se sudara ostavljaju na njemu trag", kaže Finčer. "To je život – kolekcija tih ulubljenja i ogrebotina. To njega čini onim što jeste". "Dopada mi se ta ideja o ulubljenjima", kaže Pit. "Ljudi ostavljaju traga na drugima. Postoji nešto veoma poetsko u tome. To ne znači da se prepuštate. Ne znači da se ne borite za ono što želite. To znači da prihvatate ono neizbežno u životu. Ljudi dolaze i odlaze. Bilo zato što je to njihov izbor, bilo zbog smrti. Ljudi odlaze, kao što ćete i vi jednog dana otići – to je neizbežno. Pitanje je kako se vi s tim nosite." Bendžamin prvi put sreće Dejzi dok su još oboje deca. Ona uspeva da vidi kroz njegove staračke hendikepe i sagleda dete u njemu.